О Тополи

НАСЛОВНА / О Тополи

Општина Топола једна је од седам општина Шумадијског округа. Она заузима његов северни део. Како су јој границе према суседним општинама различите дужине и неправилног облика, то је и сама тополска општина издуженог облика. Дуж осе од југозапада ка североистоку протеже се у дужини од 31,5 километара. Краћа оса северозапад-југоисток има тек 5 километара. Целокупна граница дужине је око 108 километара. Од Београда је удаљена 80 км. На 220 км јужно од ње налази се Ниш, а раздаљина од 280 км на северу, до Суботице. Простире се на површини од 365 км2, на којој живи 29 000 становника, у просеку 77 становника на 1 км2.

Тополска општина заузима 14,91 % укупне површине Шумадијског округа (2.386,71 км2) и на четвртом је месту по пространству територије. Испред ње су крагујевачка, книћка и аранђеловачка општина. Осим Тополе и насеља Наталинци, које имају делом карактеристике урбаног насеља, остала општинска места сеоског су типа, што говори о опредељености овога краја за пољопривредну производњу. На територији тополске општине налази се 29 сеоских насеља. Године 2000. формирано је и регистровано укупно 30 месних заједница. На десној обали реке Јасенице налазе се насеља: Овсиште, Горович, Шуме, Горња и Доња Трнава и Павловац, а на левој Војковци, Горња Шаторња, Доња Трешњевица, Винча, Пласковац, сама варош Топола (уметнута између Каменице и Јасенице), Жабаре, Јунковац, Наталинци и Клока. Атари насеља Гуришевци, Наталинци, Манојловац, Доња Шаторња, Блазнава и Божурња налазе се на обе обале реке. На десној обали реке Кубршнице су села Липовац, Загорица и Рајковац, а на левој Крћевац, Белосавци, Јеленац и Маскар. На левој обали реке Раче сместило се село Светлић.

Плодно земљиште и умереноконтинентална клима погодују пољопривреди па је она водећа привредна грана. Воћарству се придаје посебна пажња, док се виноградарство сматра делатношћу од изузетног значаја. Поред пољопривреде Општина Топола свој развој у будућности базира на туризму као привредној грани од посебног значаја.