Književnik Vitomir Teofilović u svom autorskom tekstu u „Politici”, objavljenom 25. maja 2019. pod naslovom „Grad, poplave i kultura u opštini Topola”, uporedio je elementarne nepogode sa nedobijanjem novca za književnu nagradu iz 2010. godine. Valjda misleći da smo zaslužili nekakvu kaznu. Zbog cenjenih čitalaca najstarijeg i najuglednijeg lista na Balkanu čijoj armiji poštovalaca pripadam od školskih dana, pokušaću da navedem nekoliko činjenica i da time, ako mogu, pomognem u i promeni mišljenja uvaženog kljiževnika.

Najpre podsećam da je 30. aprila ove godine, između vaskršljih i prvomajskih praznika, Topolu pogodio „grad” i naneo veliku materijalnu štetu. Podigao sam glas protiv odgovornih iz Republičkog Hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ), jer sam dobio informacije da se nije na vreme pucalo sa protivgradnih stanica, iako je raketa bilo dovoljno.

Takođe sam ih kritikovao, jer su negirali da je šteta uopšte i bilo. Kako nas „grad” tuče već pet godina uzastopno, više od 100 meštana je s pravom utužilo RHMZ i dobilo presude od strane Apelacionog suda iz Beograda. Naime, sudski veštaci utvrdili su da je krivicom radarskog centra „Bukulja”, odnosno nedavanjem pravovremenih naredbi za ispaljivanje raketa, napravljena šteta u njihovim voćnjacima, što će iz budžeta morati da nadoknade svi poreski obveznici. Dakle, svi građani Srbije, pa i ugledni književnik.

Kako je početak sezone, mislim da je pravo vreme da se podigne glas i upozori javnost na nemar. Događaji nakon toga su mi dali za pravo, jer su slične muke zadesile i seljake širom zapadne i centralne Srbije. Još jedna mala napomena: Ministarstvo poljoprivrede, kao budućnost protivgradne zaštite u Srbiji, promoviše automatizaciju sistema, što smatram dobrim rešenjem. Ali opominjem da takav sistem jednim delom imamo u Topoli, ali da nažalost – ne funkcioniše.

Mi smo u Topoli još 2014. godine instalirali dva automatska lansera i predali ih na upravljanje RHMZ-u, jer po zakonu samo oni mogu upravljati takvim sistemom. On, međutim, ni do dana današnjeg ne deluje. Da belaj bude veći, jedan automatski lanser iz atara sela Zagorica je ukraden, a da nadležni iz RHMZ to nisu ni primetili, iako bi trebalo da imaju video-nadzor nad lanserima 24 časa. Kao što ne znam gde je nestao automatski lanser, ne znam ni gde je književnik video poplave, jer njih nije bilo od 2014. godine! I Bogu hvala, vodotokovi su dobro pročišćeni.

Ali, ako su mu se pričinile poplave, gospodin Teofilović ne greši kada je u pitanju književna nagrada zbog koje je ovaj tekst i nastao. I zbog čega se sa pravom ljuti. Međutim, pogrešio je adresu. Još 2010. godine, opština Topola je odlukom Opštinskog veća i predsednika opštine ustanovila književnu nagradu Jovan Skerlić” po velikanu iz našeg kraja.

Tom odlukom pozvano je Udruženje književnika Srbije kako bi nam pomogli u organizaciji stručnog žirija i kako bi ona zaživela. Za predsednika je izabran pisac Zoran Milisavljević. Dogovor je bio da opština izradi plaketu i organizuje književne večeri posvećene Jovanu Skerliću, a da će Milisavljević pomoći oko novčanog dela nagrade, preko privatnih donatora.

Do javnog oglašavanja nikada nije ni došlo, dok su književnici privatno pozivani. Kada sam obavešten o svemu tome, lično sam se izvinjavao istaknutim književnicima što su dovedeni, ne našom krivicom, u zabludu. Doneta je i odluka o promeni stručnog žirija, tako da to više nema veze sa opštinom Topola već skoro osam godina. Javljali su nam se i advokati nekih književnika i kada smo im poslali rešenja o osnivanju nagrade, mogli su da se uvere da u njemu nema ni pomena o novcu. Jasno je da opština Topola apsolutno ne snosi nikakvu krivicu.

Svako nosi svoj deo krivice, gospodine Teofiloviću. Ja od svoje nikada ne bežim, naročito zbog toga što sam imao iskrenu želju da oživimo sećanje na velikana srpske kulture Jovana Skerlića. Ali i sami smo prevareni. Opština Topola nikada bilo kome nije obećavala novčanu nagradu, a samim tim, nikome nije ni ostala dužna.

Zato bih rado ugostio cenjenog književnika Vitomira Teofilovića u Topoli. Voleo bih da zajedno prođemo po voćnjacima i vinogradima i posetimo obnovljenu kuću Radoja Domanovića u njegovom rodnom Ovsištu. I da zajedno pokušamo da obnovimo ideju sećanja na Jovana Skerlića, jer primedbe koje je izneo smatram dobronamernim i korisnim.

PREDSEDNIK SKUPŠTINE OPŠTINE TOPOLA I NARODNI POSLANIK
Драган Јовановић

IZVOR:
Naslov iz novina – Politika od 28.05.2019.Reagovanja „O nagradi, lanserima i literaturi” autor Dragan Jovanović, predsednik Skupštine opštine Topola i narodni poslanik – Politika 28.05.2019.