На врху Малог Опленца,на надморској висини од 347 метара, уздиже се Црква светог Ђорђа и Маузолеј краљевске породице Карађорђевић, бела петокуполна грађевина, префињених облика и материјала, грађена у комбинацији српско -византијског стила, а по пројекту архитекте Косте Ј. Јовановића, у периоду од 1910. до 1930. године.
Црква је задужбина краља Петра I Карађорђевића, унука великог вожда Карађорђа. Једна од најснажнијих карактеристика храма као грађевине је њена унутрашња декорација, рађена у мозаику који се простире на површини од 3.570 м2. Специјална врста мозаичке стаклене пасте рађена је у Мурану код Венеције (Италија), док је мозаик у композиције слаган у Немачкој. Невероватних 15.000 нијанси боја и позлата четрнаест и двадесет каратног злата на преко 40 милиона мозаичких коцкица, Маузолеј на Опленцу сврставају међу првих неколико у свету по површини и по техници којом је мозаик рађен. На зидовима опленачког храма, на једном месту, сабрана су најлепша дела зидног сликарства српске средњовековне уметности. Мозаичке композиције, њих 725, рађене су по угледу на најлепше фреске из преко 60 средњовековних манастира и цркава са простора Србије и Македоније. У наосу храма, простором доминира полијелеј – централно расветно тело, наменски рађено за Опленац. Ливен је од сакупљеног победничког оружија са Кајмакчалана у облику круне средњовековних српских владара која је својим унутрашњим делом окренута наопако – симболично, у знак жалости за изгубљеним царством на Косову 1389. године. У тишини опленачког храма свој вечити спокој нашло је пет владара династије Карађорђевић и 24 члана најуже породице. У два саркофага од венчачког мермера, на два почасна места у јужној и северној певници, на горњем простору цркве почивају родоначелник династије – вожд Првог српског устанка Ђорђе Петровић – Карађорђе (1762-1817) и његов унук, ктитор храма, краљ Петар I Карађорђевић (1844-1921). У крипти, на плочама од дечанског оникса, налазе се имена још тројице владара – кнеза Александра Карађорђевића, сина Карађорђевог, који је Србијом владао од 1842. до 1858., краља Александра I Карађорђевића, убијеног приликом званичне посете Француској у Марсеју, 1934. године и краља Петра II. Зналачки укомпоновани у амбијент опленачког брда, монументалне спољашности и са прецизно одабраним местом где су подигнути, са богатством филигранске орнаментике и савршеног мозаика, црква на Опленцу и маузолеј династије Карађорђевић представљaју бисер културно – историјског наслеђа Тополе и Опленца.