Поред куће краља Петра, у непосредној близини, налазе се Краљева вила и вила краљице Марије, објекти у којима данас повремено бораве чланови Дома Карађорђевић.

Краљева вила

Краљ Петар је септембра 1914. године одабрао место између Малог и Великог Опленца да се ту сазида вила. Рађена је по пројекту архитекте Александра Јанковића. Србија је међутим ушла у рат и радови су прекинути. Завршетак градње 1923. године, стари краљ није доживео. Тераса на источној страни виле је подигнута 1925. године. Вила је складно компонована, има сутерен и мансарду, и служила је као радни и резиденцијални простор, добро уклопљен са приватним простором који је користила краљевска породица. Ентеријер је био украшен уметничким сликама (по попису из 1930. године, било их је 114), као и са три бисте. Слике су биле распоређене у холу, краљевом кабинету, краљичиној соби и на мансарди.

Поред слика, истицао се и намештај, и то два ормана за књиге у салону, а у краљевом кабинету резбарени писаћи сто са фиокама, украшени прибор за писање, стона лампа, кожна фотеља и две полице за књиге направљене од лимуновог дрвета. У Краљевој вили је од повратка у отаџбину до своје смрти живео принц Томислав Карађорђевић (1928-2000). Овај објекат је данас под надлежношћу Владе Србије, а у њој повремено одседа и породица Његовог височанства престолонаследника Александра.

Краљичина вила

Краљичина вила, Сеоска кућа или Вила принчева је пространа приземна зграда око које се са три стране налазе тремови који су у равни са кровом, а саграђена је 1926. године. Ова грађевина је позната као Краљичина вила или Вила принчева, јер је у њој најчешће одседала краљица Марија са престолонаследником Петром и принчевима Томиславом и Андрејом. Око виле налази се шума, која још више наглашава њену једноставну лепоту. Краљичина вила је данас у надлежности Владе Републике Србије.